U ve­li­koj sa­li Stu­dent­skog kul­tur­nog cen­tra, u sri­je­du, 18. fe­bru­a­ra, bi­lo je kao ne­ka­da, u vri­je­me nje­nih zlat­nih da­na, kr­ca­ta pu­bli­kom ko­ja je do­šla da ču­je šta ima­ju da ka­žu pro­mo­te­ri te­tra­lo­gi­je „De­ve­de­se­te” Va­nje Bu­li­ća u iz­da­nju „La­gu­ne”.
– Pred ula­zom u SKC ne­do­sta­jao je sa­mo cr­ve­ni te­pih, a pa­pa­ra­ca i po­zna­tih li­ca je bi­lo na pre­tek da bi se ovo kul­tur­no ve­če mo­glo na­zva­ti dru­štve­nim do­ga­đa­jem pre­sto­ni­ce Sr­bi­je pr­vo­ga re­da. To je za­slu­ga Va­nje Bu­li­ća ko­ji je odav­no kult­na lič­nost kao autor sen­za­ci­o­nal­nih in­ter­vjua za pi­sa­ne i elek­tron­ske me­di­je, a kao ured­nik „Du­ge” uz­di­gao je ovaj ča­so­pis na pr­vo mje­sto po či­ta­no­sti u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji – sa­op­šti­la je Va­nja Ga­vrov­ski, pi-ar me­na­džer „La­gu­ne”.
– Ni­sam sim­bol de­ve­de­se­tih go­di­na, bio sam hro­ni­čar tog vre­me­na kao ured­nik li­sta „Du­ga” – re­kao je Va­nja Bu­lić, pri­je iz­u­zet­no po­sje­će­ne pro­mo­ci­je knji­ge „De­ve­de­se­te”.
Na po­zor­ni­ci se oku­pi­lo elit­no dru­štvo da za­jed­no sa Bu­li­ćem što bo­lje pred­sta­ve ova če­ti­ri ro­ma­na ko­je po­ve­zu­je to da su opi­sa­la zbi­va­nja to­kom naj­tra­gič­ni­jih go­di­na u no­vi­joj srp­skoj isto­ri­ji: so­ci­o­log dr Rat­ko Bo­žo­vić, no­vi­nar do­a­jen hr­vat­ske štam­pe Pe­ro Zla­tar, pu­bli­ci­sta, ured­nik i TV vo­di­telj Mi­lo­mir Ma­rić, glu­mac, re­ži­ser i pro­du­cent Dra­gan Bje­lo­gr­lić i di­rek­tor „La­gu­ne” De­jan Pa­pić.
– „Ovi ro­ma­ni”, sma­tra Bje­lo­gr­lić, „vre­me­nom će po­ka­za­ti svo­ju pu­nu vri­jed­nost jer će po­sta­ti kla­sič­na svje­do­čan­stva i je­di­na pra­va isti­na o tom vre­me­nu.”
Do­dao je da nje­go­va ge­ne­ra­ci­ja sno­si ve­li­ku od­go­vor­nost što ni­je po­mo­gla i obez­bi­je­di­la bo­lje uslo­ve ge­ne­ra­ci­ji sta­sa­loj to­kom de­ve­de­se­tih.
Zla­tar, ko­ji je sve vri­je­me ra­ta bio je­di­ni hr­vat­ski no­vi­nar ko­ji je pi­sao iz Be­o­gra­da, is­pri­čao je da se jed­nom po­vje­rio Bu­li­ću da „je­di­na stvar na ko­joj za­vi­di Sr­bi­ma je­ste op­ti­mi­zam”.
So­ci­o­log kul­tu­re Rat­ko Bo­žo­vić re­kao je da o de­ve­de­se­tim u „ozbilj­noj li­te­ra­tu­ri” ni­je ni iz­bli­za to­li­ko do­brog pi­sa­no ko­li­ko u ro­ma­ni­ma Va­nje Bu­li­ća.
„Ro­ma­ni Va­nje Bu­li­ća po­sta­će dio kul­tu­re pam­će­nja... Mi smo pre­va­zi­šli de­ve­de­se­te, ali osje­ća­mo po­slje­di­ce, a na­še sud­bi­ne po­no­vo od­re­đu­ju lju­di iz de­ve­de­se­tih”, na­veo je Bo­žo­vić.
No­vi­nar Mi­lo­mir Ma­rić je re­kao da ni­je ni sa­njao da će se lju­di sje­ća­ti uža­sa de­ve­de­se­tih sa no­stal­gi­jom, i do­dao da će ro­ma­ni Va­nje Bu­li­ća u bu­duć­no­sti bi­ti „je­di­na isti­na” o tom vre­me­nu.
Pa­pić je kao do­ma­ćin sku­pa po­zdra­vio go­ste i ka­zao da on osje­ća oba­ve­zu pre­ma svo­jim auto­ri­ma da nji­ho­ve ru­ko­pi­se ured­ni­ci što bo­lje uob­li­če, a da pi­sci­ma po­nu­di si­gu­ran „dom” u ko­me će mo­ći da ostva­re svoj mak­si­mum. On je uvje­ren da je Bu­lić do­la­skom u „La­gu­nu” do­bio pri­li­ku da po­ka­že u pu­nom sja­ju svoj knji­žev­ni ta­le­nat što je po­tvr­dio i te­tra­lo­gi­jom ko­ja po­red ne­spor­nih knji­žev­nih vri­jed­no­sti pred­sta­vlja i zna­čaj­no svje­do­čan­stvo o jed­noj de­ce­ni­ji u srp­skoj isto­ri­ji ko­ja ne smi­je bi­ti za­bo­ra­vlje­na.
– Ro­ma­ni su po­put rend­gen­skih sni­ma­ka to­ga do­ba i sa iz­vje­sne isto­rij­ske dis­tan­ce mo­gu da se po­sma­tra­ju kao po­u­zda­ne sli­ke jed­nog vre­me­na – kon­sta­to­vao je Pa­pić i po­že­lio Bu­li­ću da na­sta­vi sa knji­žev­nim ra­dom.
Pro­mo­ci­ji u SKC-u pri­su­stvo­va­li su mno­gi ju­na­ci emi­si­je „Cr­ni bi­se­ri”, za­bo­ra­vlje­nih ime­na i upe­ča­tlji­vih fi­zi­o­no­mi­ja.Ž.J.


Do­bio lo­gi­stič­ku po­dr­šku

To­kom no­vi­nar­sko-ured­nič­ke ka­ri­je­re Bu­lić je pi­sao knji­ge, ali je tek kao „La­gu­nin” autor do­bio lo­gi­stič­ku po­dr­šku ko­ja mu je obez­bi­je­di­la sta­tus zvi­je­zde žan­rov­ske li­te­ra­tu­re. Sve nje­go­ve knji­ge ob­ja­vlje­ne u „La­gu­ni” do­ži­vje­le su vi­še iz­da­nja.
Te­tra­lo­gi­ja ob­u­hva­ta če­ti­ri nje­go­va ro­ma­na pi­sa­na to­kom 90-tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka: „Le­pa se­la le­po go­re”, „Rat­na sre­ća”, „Za­dah be­log” i „Cr­ve­na ki­bla”, ko­ji da­ju tam­nu stra­nu te po­sled­nje de­ka­de pro­šlog vi­je­ka.